Iz “ Dok zora ne svane“ Han Suyin

“ krv je svuda ista, bilo gde u svetu.

osetih miris njene odece i ona za mene ponovo postade prisutnom i ja zaplacem.

Ljudi bez proslosti, pokusavaju kupiti proslost drugih

Mi volimo kamenje. stene su rebra zemlje, one nam pricaju istoriju proteklih vekova. posebno negujemo kamenje na kojima raste mahovina, jer se mahovina drzi kamena s privrzenoscu ljubavnika

Voleti nekoga ili nesto umetnost je, znanje vokacija, himera koju treba umeti ostvariti

Ja cu te ustrajno cekati. Mozda moje cekanje omeksa srce nebesa. Noc je. Ali posle noci, dolazi jutro i dok jutro ne svane, ja cu cekati na tebe, u ovom zivotu, u iducem, i u svim nasim buducim zivotima.

Ljubiti, znaci ljubiti u inat a ne zbog necega

nebo ima oci

Tuga se uvlaci, premda bozur raskosno cveta

 

Advertisements

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod razmisljanja drugih i označen sa . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s