Bratislava…slovenska duša

“U mojim venama davni sever caruje
i ja ponekad ne znam sta mu je
sto luduje, od srece tugu tka
moja prosta dusa slovenska..” Đorđe Balašević

Moja prosta duša slovenska osetila je neizmernu toplinu u ovom gradu. Ne znam kako je drugim dušama kada dođu u zemlju osmeha, dobrodošlice, knedli, promena, bivšeg komunizma,hrabrosti i lepote?

Ali, ja sam,šetajući starim jezgrom grada , gde su me bronzane figure paparaca, čoveka sa spuštenim šeširom, vojnika na klupi i voajera iz šahta,podsetile na neki crtani film,pomislih kako malo znam o ovoj zemlji i ovom gradu.

Tako blizu, a tako daleko.I uvek nekako u senci Češke i Praga!

A onda, prateći zlatne krune po pločnicima starog grada, saznah da ih ima onoliko koliko je kraljeva tu krunisano.Zašto nisam znala da je udaljen od Beča samo pedesetak kilometara i da su nekada ova dva grada bila spojena tranvajskom linijom? Danas, postoji brodić, u letnjem periodu, kojim za tridesetak minuta stigneš od Beča do Bratislave.

Nisam znala da, sa dvorca, Bratislasky hrad, na 100 metara iznad Dunava, se vide tri države, Slovačka, Mađarska i Austrija.

Nisam znala, ni da su u Bratislavi živeli Svetozar Miletić i Vuk Karadžić i oboje imaju svoje ulice, u centru.

Kao i da, simboličkim imenom BRAT i SLAVA, zapravo ovaj grad potvrđuje onu poslovicu “ne gradite zidove oko sebe , nego mostove”.Grad belih, čistih kuća,popločanih ulica,nasmejanih I prelepih ljudi!I vrlo povoljnih cena!

Gradsko jezgro je načičkano crkvama, SvKlare, Sv.Katarine, Franjevačka, Isusova, Sv. Trojstva ,koja je i najlepša barokna crkva.

Grad katedrale Sv.Martina i prelepe Rolandove fontane, sa kipom, koji se po legendi okreće svakih sto godina!

Opasan zidinama, u srednjem veku, je bilo moguće ući u njega samo kroz četiri utvrđenih vrata: Laurinska, Ribarska,Vidrička ili tamna (crna,tunel vrata) i Mihaelova vrata.

Simbolički, na ova poslednja ulazili su samo krunisani kraljevi koji bi se nakon krunisanja rukovali sa biskupom.

Zastanite ispred parlamenta Narodna rada i bar na tren, odmorite dušu lepotom belog bračkog kamena!

Umorni od šetnje, zastanite ispred nekog izloga drvenih rukotvorina i kupite cvet kao uspomenu jer je to simbol slovaka,ili popijste topli napitak uz tradicionalne kolače u kafeu “Majer”.

I kada pričate sa slovacima, pričajte svojim slovenskim jezikom, jer će vas sve razumeti.

Ipak je jedinstvena ova naša slovenska duša…

„Ako želiš da pričaš o vremenu, pričaj na engleskom,
ako želiš da sklopiš posao, učini to na nemačkom,
ako želiš da izjaviš ljubav, najlepše će zvučati na francuskom,
ako želiš da stekneš prijatelja, pričaj na italijanskom,
ako želiš da se obratiš Bogu, obrati mu se na španskom,
ali ako želiš da razgovaraš sa svojom dušom,
učini to na bilo kojem slovenskom jeziku.“
Stara ruska poslovica

Advertisements

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod putopisi. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s