Sebi

U svojim lutanjima,
pisanjima,
odlascima
i dolascima,
tim rečima,
zarezima
i kao tačkama,
tražila si sebe.
Kao da si se
u onom periodu
devojaštva izgubila
i od neke prevelike
ljubavi,
zatvorila.
Taj lik u ogledalu nisi ti.
Pamtim te,
kao jednu veliku devojčicu
bez trunke šminke
sa puno narukvica
kako pušta blues.
Pišeš.
Uvek si nešto pisala.
Sekla iz novina.
Citirala.
Iz knjiga prepisivala
I poredila.
Pa, recitovala.
I čitala odlomke naglas.
Često uz reku
celu knjigu pročitala.
Sve osmehujući se…
Pamtim te
veselu,
otvorenu
i drugačiju.
Nekako
ranjivu,
svoju
i neosvojivu.

E to je taj odraz u ogledalu.
Trepćem da bih
ostala budna.
Spava mi se.

Advertisements

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod pesme i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s