Odlomak iz mog romana „Ljubav bez maske“

„Idemo u Rovinj?“ predložila je Seka.

„Idemo“ u glas smo se složile M.i ja.

 

Stan u Rovinju,na samoj rivi,imao je divnu terasicu sa pogledom na trg i more.Dobro jutro i laku noć želeli su nam brodovi svojom tutnjavom.Sve je bilo ležerno,sporo i naivno.Bile su to naše blažene zlatne osamdesete.Bezbrižne i mlade,pune energije,entuzijazma,one slatke đavolosti u sebi i bezgranično radosne.Željne zabave,stopirale smo bez problema do diskoteke.Stajale do besvesti ispred Kristala,trpele ježeve i cvetanje mora…jer sve je to deo Rovinja.Mog drugog grada.

Kao da sam posle Beograda tamo ponovo rođena.

I rasla.I srasla.Volela.I zavolela.

Sa nešto odvajanog džeparca,uz malu pomoć nekih rođaka sa kojom kintom za srećan put,znala sam da ostanem i po dva meseca na moru.Do ispitnog roka.

Tako da se zapravo leto svodilo na boravak,kupanje,sunčanje,druženje,izlete do Trsta ali i štednju.Da bi se ostalo što duže.

Sećam se da smo jednom upoznale nekog italijana kuvara,koji nam je pravio po originalnom receptu pastu al pomodoro e basilico,gde smo se najele posle dužeg vremena toliko,da su nas stomaci boleli!

 

 

Advertisements

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod roman i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s