IV
Tog dana na Škarabama je bilo puno ljudi.Sama konfiguracija istarske a pogotovo rovinjske obale,stenovite,nepristupačne,pomalo hladne vode i bezmalo,pune ježeva,doprinosila je koncentraciju pre svega mladih ljudi,bez porodične gužve i dece.
I toga dana,plaža na Škarabama,izgledala je kao diskoteka na otvorenom.Mahom beograđani,ali i italijani,nemci,po koji slovenac ili hrvat, grajom su nadglasali muziku U2 „With or without you…“
Na ivici stene mladić je pravio kolutove u mestu!Okupljeni su skandirali i tražili još.Potom je skakakao u vodu.Nekako profesionalno.
Nezainteresovano sam gledala kroz sunčane naočari,uživajući na blagom suncu.
Večeras je žurka u diskoteci Mon vie,gostuje Dino Dvornik,razmišljala sam ,da li ću uspeti da uđem…
Mirisala je pizza.Glavni pizza majstor tih godina na Škarabama bio je Aca-pizza.Na drvenim klupama,u mokrim kupaćim kostimima sedeli smo oko velikog drvenog šanka,gde bi u sredini posmatrali kako ih vrti,tanji,aranžira a potom peče,slavni Aca-pizza!
Noseći jedno parče u ruci, zklanjajući sunce, zapita me:
-Hoćeš griz?
Tek tada ,primetih da je to skakač!
Duga,gusta kovrđava kosa…slivale su se sporo morske kapi sa (odlično građenog) tela… osmeh mu je bio ..hm..nekako neodoljiv.
-Neću, na dijeti sam.
Odgovorih kratko,i on odskakuta po izglačanim stenama dalje,pevušeći „Papa was a rolling stone…“.
Okrenuh se na stranu i utonuh u san.
