svaki dan ima svoju boju, a koje je boje nedelja?

Kao naranđasta kugla
jedne mandarine
ili jednog povelikog crnog luka,
ponedeljak
valja početke
kiselosti, ljutine
ili slatkoće početka
nedelje.
U utorak,
purpurni,
skoro tamni
ljubičasti odsjaj
jednog pogrešnog dana
za započinjanje nečega-
čeka svoje vreme.
Sreda je zelena.
Da li zbog
fudbalskih terena
sportske srede
ili zbog zelenih klupa
u parkovima, ne znam.
Ali je zelena.
Četvrtak je ponosan.
Vole ga zbog petka.
Sjajan i žut.
Kao kriška limuna ili mlad mesec.
Petak je crven.
Da li u kalendaru
ili zbog uskršnjih jaja
ili zbog ivice sa vikendom.
Crveni se kao pionirska marama!
Subota je plava.
Kao da je uvek vedra.
I kada pada kiša.
Plave se farmerice oprane sa terasa,
plavi se, barem jedno oko zagledano u visinu.
A koje je boje nedelja?
Ne mogu da je definišem.
U svom mirisu nedeljnih ručkova,
zamagljenih prozora,
velikih nedeljnih novina
otvorenih na zaglavlju.
Spora i lenja.
I ne baš toliko omiljena.
Traži svoju boju.
Belu, kao predaja?
Ili kao pobeda?
Ili kao haljina mlade
tek izašle iz crkve sa kratkim buketom
sezonskog cveća?

Neka bude bela.
Bela nedelja.
Kao anđeo.

Advertisements

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod pesme i označen sa , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s