Po čemu ćeš pamtiti ovu godinu?

Bila je to jedna od jednih godina.
Volelo se.
Uvek kao da je poslednji put.
Svaki sledeći
jače i bolje,
ako je moguće i više!
Svaki tvoj odlazak
ostavljao je jedan beleg u mojim mislima,
a svaki dolazak
uništavao je svaki sumnju.
Osmeh leči,
govorila sam ti.
Smehom smo
skratili godine, dane čekanja,
samoće,
oterali sve patnje i boli
koje smo nosili svih prethodnih.
Osmehom smo
gajili našu ljubav
u narandžastoj sobi
kosih zidova.
Ljubav, kao nasmejana reč.
Ako je nasmejan napišeš.
Ako plačeš
biće gorka,
suze su uvek gorke.
I one radosnice…

„Ako raj nije u tebi samom, nikad nećeš ući u njega.“ – Fjodor Dostojevski

Advertisements

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod pesme i označen sa , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s