Dragi Deda Mraze

U ovoj godini naučio si me kako tugom postajem velika devojčica.Otišao je zauvek moj jedini prijatelj.Umesto da porastem, smanjila sam se, kao miš u onoj rupici na zidu.Tuga me samlela.

Rasla sam kroz poslovni uspeh, priznanja i nove ugovore.Neprestan pritisak da moram i mogu da budem bolja.

Još jedan prijatelj otišao je zauvek iz ove zemlje.

Da tamo negde nađe svoju sreću.Uvek ista priča…

Ostajem na stranici života- pitajući se, ima li smisla rasti i tražiti želje? Ima li smisla misliti o novom i boljem ( sutra) kada ga možda nikada neće biti? Ima li smisla, pri tom, i biti tužan, kada je dan bez osmeha promašen dan? Šta ako nikada više ne svane? Znači da je ovo poslednji dan?

Zato želim da ti nikada ne iščezneš, jer samo verovanje u Deda Mraza i bajke, pokreće mi maštu. A ona me čini živom.

Želim da zdravlje i radost ne iščezne iz duha i tela mojih najbližih, da zarad toga, osmeh i blagost sija na njihovim licima.

Uživajmo u trenucima.

Oni su sreća. Nema posle.

Nema sutra.

Sreća je danas.

 

Advertisements

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod Price i označen sa , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s