Deset godina

Znala si da napises pisma, onda kada te je najvise bolelo. Pismo utehe , bola, osecanja. Kao savet, kao zavet.

Sacuvala sam tvoja pisma. Naidjem na njih, pa ih iznova citam, kao podsetnik.

Koliko si reci progutala?

Koliko reci precutala?

Koliko si bola odnela, da bi nama olaksala?

Tvoje zelje smo ispunile. Bilo je samo potrebno da ih kazes. Nismo ih znale na vreme. Cutala si…

U nekim trenucima pomucene svesti, od bola, bolesti ili kajanja, govorila si nesto sto tada nisam razumela.

Sada razumem.

Tvoja zelja da te vodim kuci.

Tvoja zelja da popijes casu crnog vina.

Tvoja zelja da budemo slozne.

Tvoja zelja da nadjemo svoj mir.

Hvala ti.

Advertisements

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod Poruke Licne Prirode i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Jedno reagovanje na Deset godina

  1. Sve sam rekla, nikada me niko nije u stvarnosti razumeo…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s