Dan kada je plakao hrast

Oči su uprte  u zeleni svod. Livada, njiva, šuma. Nova svetla letnjeg dana.

Jedan meštanin umro je u devedesetoj godini. Nosio je srpsku nošnju, šajkaču i opanke. Voleo je rakiju i duvan. Kao deci, donosio nam je kruške, šljive i po koji kukuruz. Imao je mutne oči. Izgubljen pogled.

Čega se on sve nagledao?

Letnji, lenji dan. Svežina u hladovini hrasta koji plače.

Tubicka suma

Advertisements

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod pesme i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Jedno reagovanje na Dan kada je plakao hrast

  1. ironijexl kaže:

    Što hRaste i pada…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s