ranjeni orao

Pogled sa visina daje jednu drugaciju dimenziju stvarnosti.

Ili si mali, nevidljiv, sicusan, neprimetan i ostavljen kao tek iznikao cvet u pustinji bez vode.

Ili si vatren, upadljiv, nekako veci, izdvajas se i postojis.

Gledaju te oci odozgo, i cujes ili sapat ili tisinu,

pomislis da nemas krila i odjednom se stvore.

Uveren si da nikada neces poleteti, pa ti ipak sudbina vine vetar u ledja.

Sta ces kada si ranjen?

Ko ti vida rane?

Ko ti daje snagu?

Koga ti dozivas u pomoc?

Ti si samo jedan ranjeni orao.

.austrian-air.jpg

Advertisements

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod pesme, Poruke Licne Prirode i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Jedno reagovanje na ranjeni orao

  1. malaplava kaže:

    Biljana Keller ( Biljana Srbljanovic) Tudje srce, kraj predstave …
    Tudje srce u grudima
    Kuca meni ispod grla
    Svima dajem sve što imam
    Duša mi je obamrla.
    Nikog nemam nigde ne smem
    Sama sam na svetu celom
    Putnica nenamernica
    Idem s mojim mobitelom.
    Šaltere sam obijala
    Samo nekud ja da krenem
    Ne znam gde ću ne znam zašto
    Ne znam kuda da se denem.
    Granicu si svoju prostro
    Granica me tvoja stiže
    Sahrani me na sred međe
    Crv po meni neka gmiže.
    Tražim sreću tražim ljude
    Ne znam kuda ja da idem
    Lutam preko pola sveta
    Lutam a da nigd’ ne stignem.
    Necu vizu neću pečat
    Neću pasoš ni carine
    Hoću samo sreću tražit
    U tri pizde materine.
    Svima sve sam ja već dala
    Ostalo mi nije ništa
    Nikom ništa ni ne tražim
    Nema za me ni skloništa.
    Hoću život svoj da živim
    D’ idem kud me noge nose
    Hoću svuda da se smucam
    Jebe mi se za etnose.
    Neću šalter neću mito
    Neću više poniženja
    Ostalo mi malo mene
    Netaknuto od rodjenja.
    Hodam tako i tumaram
    Život pakujem u kesu
    Ne znam zašto ne znam kuda
    Nema me na dži pi esu.
    Kuću nemam, kuću dajem
    Kuću nudim evo svima
    Gušite me vašim glupim
    zakonima bljutavima.
    Granicu u sebi nemam
    Granica je samo jedna
    Ona što u srcu nosiš
    Ona što te za smrt sprema.
    Neću pesme o slobodi
    Neću ljigu i morale
    Hoću da sam prdež mali
    Junak ove pastorale.
    Prdež što se svuda kreče
    Što probija barijere
    Što se penje i uspinje
    Puni vaše pudrijere.
    Nije život bombonjera
    Život nije čaša vina
    Moj je život smrdljiv gadan
    Ubija me domovina.
    Hoću nekud ne znam kuda
    Sebe samu da pojedem
    Da pobegnem ja od sebe
    Srce svoje da prevedem.
    Srce moje ja vam dajem
    Srce mi je moje tuđe
    Uzmite ga ubij te ga
    Ja da bežim neću niđe.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s