Naš jorgovan

U dvorištu detinjstva.
Prepunog jorgovana, ruža i breza.
Na padini južne strane grada.
Okruženoj potokom, šumom i rekom.
Postojao je samo jedan beli jorgovan.
Omiljen među nama, decom.
Pamtim naše dečije igre u toj, za nas, prašumi drveća.
Prolećni piskavaci i krupni orasi sa stabla na kojem je visila ljuljaška.
Tu smo bile i ratnici, i lopovi i policajci.
I dame sa suncobranima u dugačkim haljinama.
I novinari i prodavci papirnih parfema.
I u mašti, izmišljenih imena, stjuardese u belom fići.
Bile smo srećne.
Danas se dvorište svelo na par koraka.
Ili smo mi veće ili se dvorište smanjilo
U tom parčetu dvorišta, ostao je, živi, samo jedan jorgovan.
Danas, ovog kišnog oktobra, procvetao je.
Ovo je njegova pesma.
Ne, ovo je naša pesma.

image

Advertisements

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod pesme, Poruke Licne Prirode i označen sa , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

3 reagovanja na Naš jorgovan

  1. oblogovan kaže:

    Ех, колико сете у свему… 🙂 Браво…

  2. priceiutisci kaže:

    Obožavam jorgovane

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s