Nešto kao- Oda tišini

image

grafit u Beogradu/preuzeto

O, koliko šaputanje, zapravo, istina progovori-
I koliko tišine više objasni-
Nego puno reči uz vetar!
I koliko smo tišina ispričali
Samo jednim pogledom.
Nemih usana.
O, koliko je naše srce bilo jako
I koliko je samo onih oćutanih brzih otkucaja potisnulo.
O, koliko smo samo, čekajući svoj red ,
Precutali trenutaka, kojih smo se plašili, te ih pesmom jednom ispevali.
O, Šta nam učini naš mali čovečiji strah spakovan u kutku tog jakog usamljenog srca.
I koliko puta smo se pitali, zašto su,
i oči,
I uši,
i pluća
i bubrezi
i naše male,velike ruke
u paru,
a samo je srce jedno…
Naše malo srce, priča velike tišine, koje puno govore.

Advertisements

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod pesme, Poruke Licne Prirode i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s