„Šta će meni više od toga…“

Čujem zvuk točkića kofera koji se kotrljaju po kaldrmi u letnjoj noći.

U tom koferu, nosimo deo sebe, svoju toplinu doma i mirise ormana. Pravimo spisak.Većina stvari koje spremimo možda nam uvopšte neće trebati. To shvatimo po završetku putovanja ili po povratku. Shvatimo i onda, kada se kofer zagubi ili skroz izgubi u nekim presedanjima između više letova.

Onda uputimo pogled. Gledamo u oči. U onaj par očiju sa kojima delimo lepote koje obilazimo.

Te oči su nam  jedino i potrebne.

Srećan put!

Advertisements

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod pesme, Poruke Licne Prirode i označen sa , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s