Posmatram… ili kako u dve crtice stanu moje mudrolije

U ulici u kojoj menjaju asfalt, i tramvajske šine, ruše zgrade, menjaju cevi, sedi nekolicina radnika.

Preko 38 stepeni je.

Nasmejani u hladovini, pod krošnjama drveća, koja su ostala, nisu posečena, doručkuju topli burek i hladan jogurt.

Kako je malo potrebno za sreću

****

Iz lanca restorana brze hrane izlazi majka sa detetom i iz plasticne čaše prosipa led na trotoar.Probližava se pas, koji lenjo, skuplja jezikom preostale neotopljene kocke leda.

Nekome je nešto ništa, dok je nekome to ništa ipak nešto.

Advertisements

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod Poruke Licne Prirode i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s