„Ima više ljubavi u jednom romanu, nego u jednom velikom gradu.“ Jovan Dučić

Recitujem ti

pesmu srca, pesmu tisine i pesmu ljubavi,

sapucem u prolazu kako je poljubac susret najlepsi na svetu

i mastam o ramenu na kojem bih zaspala u suton jednog ili drugog grada

zar je bitno gde smo, ako smo zajedno

zar je bitno sta smo, ako smo jedno…

Ljubavne pesme su tako romanticne,

napisane rukom i nekom poslate,

a nekom samo namenjene, nikada adresirane ,

samo slutnjom i ljubavlju mislima poslate

i sakrivene od pogleda od stida ili prkosa, sta god li je

I znas li kako rime unistavaju osecanja,

zamisli kada se pesnik u poletu zanese da izrazi osecanja,

a onda mora da smislja rec koja bi se rimovala , recimo uz dodir

ili pogled…

Sve je samo pesma: dok mre u dubini

Sva u cudnu svetlost obucena dusa

Jovan Ducic

 

 

Advertisements

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod Poruke Licne Prirode i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s