Daljine

Čuvam te u dlanu

onako tajno

i nežno, kao da držim,

maleno žuto pile.

U svakoj si reči koju napišem

i bori na licu koja se nazire.

I ovom mutnom pogledu

rakova zagledanih u daljinu.

Tamo na onu stranu reke,

gde je sve crno i belo.

Sa one strane ulice gde šapuću,

pričaju tiho sebi u bradu i gledaju svoja posla.

Daljine su u redu, kažu,

za one koji znaju da čekaju,

za sve nas koji umemo da budemo strpljivi

u svojim željama.

Kako izgleda strpljiva želja?

Kako izgleda, ta ljubav, na pauzi, između dva viđanja?

Kako se boje oni strahovi u noći punog meseca, na daljinu?

Koga grliš kada ti je hladno?

Koga gledaš u oči kada želiš istinu da čuješ?

Kome se osmehneš kada vidiš magiju u koraku?

Sa kim popiješ čašu vina, petkom kada ugasiš posao?

Da li su zaista daljine u redu?

Advertisements

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod pesme, Poruke Licne Prirode i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s