„Postani bolja osoba i budi siguran da znaš ko si pre nego što sretneš nekog“ Markes

Volim kestenje,

i miris kuvanog vina, i ukus priznajem.

Volim kad u jutra, ustanem pre budilnika pa uhvatim nekako momente i dan.Kao da sam pobednica.

Volim sendvič sa praškom šunkom i crvenim paprikama.

Volim da kuvam.

Volim da ugodim.Upalim mirisne sveće pa serviram čaj u šarenim širokim šoljama na tacni, uz med, limun ili mleko.

Volim da zapažam. Sitnice. Kao iz filma „Amelija Pulen“ .Volim taj film.

Volim kada nekoga prijatno iznenadim. Onako filmski. Prava, organizovana iznenađenja. Radost tih ljudi na licima nemaju cenu.

I dan danas, prisećamo se tih trenutaka.Niko ne pamti šta je ko nosio, na koji je parfem mirisao ili koja je kola vozio. Pamtimo trenutke, možda muziku, i mirise. Ja bar. Volim trenutke.

Sećam se mirisa stanova u kojima sam živela.U kojima sam delila dobro i loše, uz suze u smeh.Volim mirise.

Volim poruke. Mladost je bila prožeta porukama lične prirode na dvestadvojci. Pa poruke u kuglici, na stolu u knjizi. Poruke mami da me probudi ili od nje, šta da kupim.

Volim i simbol poruke. Kroz reči. I poglede. I ponašanje.

Volim da isprobavam kafe. Eksperimentišem.Nekada sa cimetom, biberom ili nutelom.

Volim pijace.Gradske trgove primorskih gradova koji se jutrom pretvaraju u šarene mirisne trgove.Užurbanost istih. Ili one, u malim uskim ulicama, načičkane radnjice začina, suvenira, razne robe.

Volim magnete, kao uspomene.Mame osmeh u dugim zimskim noćima kada tako daleko deluju plaže grčkih ostrva ili sve one slike, sklupture ili ulice velikih metropola.

Volim Italiju. Njihov način života.Jezik.Hranu.Vino.Stil.Muziku.

Volim leto. Moje vreme. Postajem prava ja. Slobodna i vedra, kao divna letnja jutra ili zvezdane letnje noći.

Volim more. Pored te slane vode meditiram najlepše događaje, prikupljam snagu i uživam u mirisu. Nekako je zvuk te vode povezan sa zvukovima intime, ritma otkucaja srca kad je on pored mene. Kao ljubav.

Volim filmove. Španske. Francuske. Portugalske. Italijanske. Filmove malih produkcija sa dušom.

Volim putovanja. Radost priprema, onaj blagi divni nemir u stomaku pred put, zvuk točkića kofera, najavu leta.Volim aerodrome. I avione. Kao neko dete, iznova i iznova, sam fascinirana tom velikom, teškom, metalnom mašinom koja, osim što leti, prevozi toliki broj ljudi sa jednog kraja sveta na drugi. Osećaj slobode kada na vrhovima oblaka posmatram svet odozgo, božijim očima.

Volim da pišem. Čini me srećnom i ispunjenom. Čini, da osetim bliskost sa bilo kojim čitalacem, u bilo kom trenutku.

nastaviće se…

Advertisements

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod Poruke Licne Prirode i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s