tebi, na današnji dan

Pustila sam te

da u zvezdanoj prašini zasmejavaš

vile, princeze i patuljke.

Tvoje omiljene pevače.

Da neke gorke ovdašnje istine zasladiš šećerlemama u boji purpurnih kiša kao iz Prinsove pesme.

Zajedno ste.To znam.

Vitni Huston, Majkl Dzekson, Prince i

Ti.

Iste ste godine pušteni da bosonogi lebdite na oblacima iznad zvezda, iznad nebeskog sjaja.

Tamo negde, ni na nebu, ni na zemlji.

I znam da su suvišne reči,

i suvišne ove pesme,

te neke rođendanske posvete na digitalnom papiru upakovane u moderne formate.

Ti blogovi, tagovi i crtice.

Znam da su suvišne jer ti sve jedno sve ovo vidiš i znaš i pre objave.

Vidiš me dok sa slušalicama prelazim ulicu i zastanem kod izloga.

Kad nameštam kaišić na sandali ili popravljam karmin.

Kačim lančić.

ili narukvicu.

Vidiš me i voliš kad se osmehujem, kao sada.

Kao nekada.

„I čemu suze, mila moja“ rekao bi citirajući Balaševića, onako večno mlad i šeretski naivan, dok posmatraš moje suze.

Kako si samo verovao ljudima i koliko su te puta opekli, povredili i prevarili?

Kako si samo želeo, velikodušan i dobar, da svima nekako pomogneš i budeš uvek pri ruci?

I da budeš veliki čovek u ovom svetu nevidljivih i malih ljudi…

I onda ostao sam.

Tako sam…

U koračanju, ka gore,

nisi se pridržao ni za koga.

Nikome nisi zasmetao.

Samo

Puf.

Otišao.

Advertisements

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod Poruke Licne Prirode i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Jedno reagovanje na tebi, na današnji dan

  1. malaplava kaže:

    „Razlozi

    Kada namerno odlazis,
    ne ostavis.
    Sto vise bezis,
    odlucnije seces,
    to se jace vraca
    sve sto na silu guras od sebe.
    Kao lastis kada pukne
    i udari snazno,
    tamo gde se ne nadas.

    Ostaje ti samo
    da zatvoris oci,
    umiris se,
    pustis da dodje i prodje,
    samo od sebe,
    da se vrati na mesto
    koje mu je namenjeno.

    Srce je veliko
    i svasta u njega moze da stane.
    Ne zna da broji,
    registruje naredbe,
    prihvata ogranicenja,
    uvodi zabrane,
    postuje zakone,
    niti slusa uverenja
    koja drugi pokusavaju
    na njega da prenesu
    onda kada mu kazu
    da vise nece biti novih treptaja.
    Kao da srce moze da prima naredbe spolja.
    Kao da postoji srce koje ne zadrhti jos koji put,
    i kad nije predvidjeno,
    i kada se ne sme,
    i kada se zna da se „tu dalje nece ici“.
    Zadrhti
    i uvek zapamti zbog koga je poskocilo.
    Ne zaboravlja.

    Razum tu bas nista ne moze,
    ni da pokvari,
    ni da sacuva,
    ni da odbrani,
    ponajmanje da popravi.

    Razum i osecanja –
    sile koje se celog zivota odbijaju.
    Bacaju te, kud koja stigne.
    Bez pitanja. Bez dozvole.

    Tek,
    u retkim prilikama,
    kada se glava i srce sloze
    da ne dobijas dovoljno ljubavi –
    spreman si za odlazak.

    Da nije voljeno, srce samo oseti.
    Nepogresivo.

    Glava razloge naslucuje,
    ali ih precutkuje.
    Ne pravi se pametna.
    Vidi da je srcu vec dovoljno tesko
    i bez njenog mudrovanja.“

    Mila Tanasijevic Mihajlovic

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s