Tajne srodnih duša

Pričaće o trajanju.

Vreme koje prođe

Bez mene.

Njega.

I nas.

Citiraće pomalo stidljivo

Boru Stankovića i Dučića,

A samo u posebnim trenucima

Spomenuće Miku Antića.

Koliko su daleka ona mora,

U zoru,

Kad hladnjikavi maestral

Budi još jedan vedar dan?

Znaš da kad nasloniš leđa o leđa,

Duše pevaju u glas?

Koliko su daleke planine Sumatre,

Nežni oblaci na plavom nebu.

Nije ni Crnjanskog zaobišao.

Trenuci i ukršteni pogledi, kada

Zasviraju tamburaši,

I u glas kažemo-

Ovo je moja pesma.

Samo je,

Jutrom,

Tišina.

Kafa ima drugačiji ukus u dvoje,

Šapuće.

Nestali su oblaci.

I teget nebo,

Postade nežno plavo.

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod pesme, Poruke Licne Prirode i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s