Dan čekanja

Ovo je taj, jedan dan.

Rani prolećni. Vedro je, vidim.

Polako se priroda budi.

Sunce zeva.

Kao da nisam spavala,

Već celu noć čekala.

Čekala uz knjigu, čaj, uz upaljenu ikeinu lampu i tišinu noći.

Čekajući dan.

Nekakav dan zaokružen crvenim.

Dan strepnje. Radosti i straha u isto vreme.

Dan detinjstva. Onih naših dugačkih haljina i malih šeširića. Čipkanih rukavica sa Vrbice.

Ljuljaški.

Improvizovanog aviona u belom fići.

Solea i Elizabeta.

Sestre, ko najbolje drugarice.

Dan ishoda.

Dan pobede.

Čekajući čvrsto držim palčeve za sreću.

Oblačim najlepšu haljinu. Šminkam se pažljivo i sporo.

Dan u kojem su bezlične i nevažne sve iritirajuće vesti, ljudi, sudbine.

Dan koji slavi pobedu nad mesecima bola, patnje i isčekivanja.

Ima svetla na kraju tunela!

Dan ljubavi i osmeha.

Dan dobrih vesti!

Odlazim u život da dočekam dan!

Prospi vodu za mnom, kad krenem, za sreću!

Hvala!

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod Poruke Licne Prirode i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s