Koje je boje srce tvoje

ubijenom drvecu

Ljubili se pod krošnjama.

Šaputali tajne.

Sakrivali darove,

Ruže iza leđa,

Pisma iz vojske,

Neke daleke plave oči sa dalmatinskih riva,

Sunčeve, jake zrake,

Mirise proleća i leta,

Hladnih zima kad smo se sankali strmim beogradskim ulicama,

Vespe iz šezdesetih,

Pesme mladih srpskih pesnika sa početka devetnaestog veka.

Skrivala su ta krošnja, naše pretke,

Njihova junaštva i podvige,

Ponos i radost pobede.

Čuvala su ljubav na dlanovima nekih druženja stare Jugoslavije.

Bila slikana na platnima i fotografisana do besvesti.

A danas posečena, ubijena, bačena!

Koje boje može biti srce tvoje, ti, ili vi, koji ubiše uspomene naše?

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod pesme, Poruke Licne Prirode i označen sa , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s