Prolećna kiša

Volim kišu kad ne moram nikuda da idem.

Ušuškana u mekanoj pidžami uz čaj,

Slušam kako dobuje po simsu

I prkosi krovnim krivinama.

Tako jaka i odlučna da pročisti vazduh i zalije žednu zemlju.

Volim, kad nakon kiše,

Svi mirisi prirode postanu intenzivniji i kao da se hvale, ko će lepše i intenzivnije mirisati.

Jabuka u cvatu,

Vitka breza,

Borovi, jelke ili mladi jorgovani.

Volim tu prolećnu kišu koja nekako uvek stiže na vreme.

Ne pravi iznenađenja kao letnja i nije dosadna, siva kao jesenja.

Najlepše se spava uz prolećnu kišu.

Prolećne kiše u narodu zovu i zdrave kiše.

Daruju snagu zasađenim životima, pomažu im u rastu i nekako, uvek iznova, bude ih iz jednoličnosti.

Samo da ne potraje, jer onda prolećna kiša više nije tako romantična kao u pesmi.

Postaje pretnja i prepreka.

Advertisements

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod pesme i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s