„Оsеtiš li u sebi plamen, trči, jer nikad ne znaš kad će se on ugasiti i ostaviti te u mraku“ M.Pavić

U šetnji kraj reke.

U smiraju noći.

Uz prvi prolećni sladoled.

Uz miris, crvenih trešnji.

U činiji punoj jagoda.

U čaši belog vina.

Uz iznenadni prolećni pljusak.

U notama najlepših pesama.

U crno beloj fotografiji.

U porukama dragih ljudi.

Svih tih proslava rođendana, slavlja i momentima sreće.

Čudni su svi ti momenti bez tebe…

Advertisements

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod pesme, Poruke Licne Prirode i označen sa , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

2 reagovanja na „Оsеtiš li u sebi plamen, trči, jer nikad ne znaš kad će se on ugasiti i ostaviti te u mraku“ M.Pavić

  1. Lea kaže:

    Plamen se gasi ali se i iznova da rasplamsati. Ja svoj plamen ne dam!

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s