Eh, moj Beograde…

Reči ćute o tebi.

A teško je ćutanjem iskazati tugu.

A ti, sve više ličiš na nju.

Seku ti drveća.

Betoniraju travnjake.

Oduzimaju šetališta pored reka.

Uništavaju trgove.

Kopaju ti oči.

Sakate udove.

Truju dušu.

Iživljavanje nad jednim običnim balkanskim gradom,

Kao na maloj vudu lutki.

Bez ideja, bez plana, bez razmišljanja.

Jel ovo pesma o tebi?

Zapravo, počinješ da ličiš na skitnicu.

Ostaješ polako bez svog starog svečanog odela.

Kao neki, pohaban, tužan starac, čekaš svoj sudnji dan.

Prepušten.

A mi, utopljeni u vrtlogu instant života, sakriveni i mali, kao u mišijim rupama, nemo posmatramo tvoje propadanje.

Stidim se.

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod Poruke Licne Prirode i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s