Reči ćute o tebi.
A teško je ćutanjem iskazati tugu.
A ti, sve više ličiš na nju.
Seku ti drveća.
Betoniraju travnjake.
Oduzimaju šetališta pored reka.
Uništavaju trgove.
Kopaju ti oči.
Sakate udove.
Truju dušu.
Iživljavanje nad jednim običnim balkanskim gradom,
Kao na maloj vudu lutki.
Bez ideja, bez plana, bez razmišljanja.
Jel ovo pesma o tebi?
Zapravo, počinješ da ličiš na skitnicu.
Ostaješ polako bez svog starog svečanog odela.
Kao neki, pohaban, tužan starac, čekaš svoj sudnji dan.
Prepušten.
A mi, utopljeni u vrtlogu instant života, sakriveni i mali, kao u mišijim rupama, nemo posmatramo tvoje propadanje.
Stidim se.
