Nešto kao, u prolazu sam samo

U priči

Kao sretneš neke slične reči

Koje pariraju tvojim mislima

I osmeh ti ostane zaleđen na licu,

Kao na fotografiji.

Jednostavno prestaneš

Da brojiš,

Da se ljutiš,

Da kritikuješ,

Da ponavljaš greške,

Da analiziraš, sabiraš i oduzimaš.

Odeš u neki međuprostor,

Neke fine, tople letargije,

Ko ovo sunce u oktobru.

Dal zbog godina, vremena ili pameti,

Ko će ga znati!?

I posmatraš, a ne vidiš.

I slušaš, a ne čuješ.

I govoriš, al’ u sebi.

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod Poruke Licne Prirode i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s