Kišni pločnici

Kiša.

I decembar. Zima.

Veče pred banje veče uvek nekako trapavo žulja neke uspomene.

Grebe po duši uzimajući dah kao pred ronjenje.

Kiša.

Da li je i onda kišilo uz Arno, kada smo, nasmejani i zaljubljeni, trčali pločnicima Firenze, da ne zakasnimo na badnje veče?

Da li smo uvopšte osetili kišu?

Kiša.

Tišina i zamagljena stakla.

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod pesme, Poruke Licne Prirode i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s