Čuvari uspomena

I brišem mutno staklo.

Zamaglilo.

Ne vidi se noć.

Da. Bile su i druge, ovako kilave i slinave.

Al ova je sva mutna…

Nekako suzna. Kilava.

Taman isplovim na površinu, taman sredim svoje misli, svoj mir u neredu misli i dešavanja.

U strahovima od odgovora, na pitanja, koja više i ne postavljam.

Taman okrenem na stranicu čistog papira.

Nauljim mastilo, a ono se razlije…

Kane suza. Slana.

Koliko trenutaka čine polovina veka?

Koliko?

Borbi, sanjanja, nadanja, želja?

Mnogo.

Zar je teško biti čovek,

biti veliki mali čovek,

u niskim udarcima bola?

Ne može se vratiti vreme,

ali ga uspomene mogu sačuvati,

a čuvari tih uspomena smo mi.

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod pesme, Poruke Licne Prirode i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s