Celodnevni blues

View from the balcony of my father’s home

I činiš sve, a ne učiniš ništa.

U trenucima panike, ne shvataš prioritete.

Tek u nekom ovakvom smiraju, ovim danima tišine, bez ljudi, bez mogućnosti da biraš korake,

Vidiš istinu.

Svi smo mi deo istorije u ovoj gorkoj godini, bez obzira na boju kože, obrazovanje i pol.

Pišemo parče po parče roman trenutaka, svojim životima u izolaciji, brizi, opreznošću i jednostavno, ne čineći ništa.

Filozofski koraci za spas planete – ne čini ništa, vratiće ti se mnogo.

O malaplava

putujem, hoces sa mnom?
Ovaj unos je objavljen pod pesme, Poruke Licne Prirode i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s