„Možda me je baš ta komšijska naklonjenost, ta beskrajna spremnost da me ugoste mirisima i ukusima svojih domova, pretvorila u hedonistu i to popriličnog. Ne onog pompezno-gladnog kao sa slika renesansnih gozbi, već onog sentimentalnog estetu koji veruje da sreća proviri mnogo pre zalogaja – zapravo čim ga dotakne čarolija šare sa tanjira.“
Moje pesme pišem ja. Iz moje duše.
Spontano, kao da vezem.
To sam ja. Moje reči koje biram. Moj pečat.
I nikada neću koristiti veštačku inteligenciju da izrazim osećanja, želje ili da oblikujem misao.
Kao što su moje fotografije. Bez foto šopa, bez ulepšavanja.
Moje terase. Mog cveća.
Mojih ruku delo.
Sanjaš, a zapravo si budna. Dišeš i upijaš mirise. Sklapaš oči i brzo ih otvaraš. Ne veruješ. More ti se osmehuje.
Leti, nakon kiše…
mirišu intenzivno zelena polja, duboke guste šume.
Lakše se diše, leti nakon kiše.
„Reći ću ti samo još ovo. Nista sto se ovdje desilo ne treba da te cuditi. Ono sto si otisao traziti u Zadar, to se ne nalazu na povrsini, na ulicama i trgovima, ili na licima ljudi koje si tamo sreo. To se nalazi ispod povrsine, u mraku. I to si pronasao ovdje, gdje je mrak gušći nego na drugim mjestima. Pogledao si u sebe, a ne oko sebe. Nisi pronasao ono sto je izgubljeno, nego ono sto je sakriveno.“
„Opametimo se tek kada postane kasno. Tek kada sve nepovratno prođe, shvatimo kako je trebalo postupiti, otkrijemo prave reči, mudrije postupke i nedostajuća iskustva. Dok se stvari dešavaju, vode nas neumoljivi povoci sudbine. Ne hajući za naša htenja i ciljeve, drobi nas kob.“
„Kada se neki trenuci ne ponove i secanja na taj jedan jedini put izblede, postanu dragocenosti za koje prosto ne verujes da si ih ikada imao.“
Stižem.
Sve stižem u magli proteklih meseci.
Kao da ja nisam ja, već moje telo ide od tačke a do tačke b, a moj um, moja aura, moja duša treperi.
Niže se iza oblaka, preko plavog meseca do zvezda, do sunca.
I uvek ću voleti ovaj moj mesec, koji miriše najlepše.
Na leto.
Na maline.
Na šumu.
Na prosecco.
Na more.
Na zagrljaje.
Uprkos svemu, ili što bi Krleža rekao usprskos svijetu.
Kažu, u životu treba ići instiktom, dušom i srcem.
Šta ti duša ište, radi, šetaj, osmehni se i kad kažu, nije trenutak!
Uvek je trenutak. Jer prođe. Nestane.
Uzmi i daj, daj sve, kao da sutra ne postoji.
Budi svoj pobednik dana!
Pisati o ljubavi. Govoriti. Pokazati.
Ljubav stvara umetnost.
Ona ruši zidove i mami osmehe.
Večna tema mnogih filozofa.
Ljubav se u proleće najbolje primi. Ko mladice cveta.
Voleti je isto umetnost. Ne može svako.
Ljubav bez maske, jer ako je ima nije ljubav.
Stranica za one koji ne stanu u kalupe - blog, poezija i priče jednog vodenjaka.
zenski.info
Prostor za kreativni haos i krizu srednjih dvadesetih godina.
La poesía es la libertad del alma.
Mesto susreta sa dušom i telom u potrazi za srećom...
Sociološka i druga laička razmišljanja-pisanja kao neometana disanja...
Ana Atanasković
Pozitiviram život iz anksiozne kože
studio
Kaži mi šta čitaš pa ću ti reći ko si.
poetski kutak
•Poezija, misli i fragmenti duše•
Viva la Revolución Bolivariana
Dobro došli na blog OpuštenoUtegnuta ! Ovo je pravo mesto za sve ljubitelje kratkih životnih priča koje neretko ostavljaju bez daha i navode na razmišljanje o životnim pitanjima, postupcima, odlukama. Da li ste nekada bili previše strogi prema sebi i drugima, da li živite po sopstvenim ili pak tuđim ubeđenjima i pravilima i da li je kasno da sve promenite i krenete u život bez predrasuda otvorenog srca i velikih snova?! Čvrsto verujem da jeste čim ste ovde. Prepustite se mojim pričama i životu i uživajte. Polećemo!
Urednik, novinar, Content Creator sa preko 10 godina iskustva
sandrazec 