Koliko žive sećanja

Leptir je raširio krila.

U tom jednom danu života, uživa leteći sa cveta na cvet.

Zapaža prirodu.

Travu.

Cveće.

Usmeren je samo na uživanje.

Nežno, vrlo nežno, svojim krilima, kadkad, zakači latice krhkog cveta,

Pa otresa sa sebe pokupljen polen,

Žute, crvene, zelene, ljubičaste boje.

Možda je zato šaren?

Kad bi sećanja živela jedan dan, moja bi bila na ovaj

Advertisements
Objavljeno pod Poruke Licne Prirode | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Letnja, ljubavna

Nebo je ljubičasto.

U letnjoj noći,

Srele su se naše oči.

Objavljeno pod pesme, Poruke Licne Prirode | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Iz knjige „Rovinjska vrata“ Ivana-Vonka Prokić

Objavljeno pod razmisljanja drugih | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Crtice iz života

Tišina

Pet dana sam u divljini. Selu bez crkve sa stotinak kuća.

Rekom, zdravom i pitkom.

U letnji, topli, julski dan, spustio se nivo reke.Namnožile se žabe, krekeću duboko u noć.

Jutrom, posmatram prirodu sa terase. Gledam na obalu i vidim rodu.

Sagnula se, pokupila plen i ostavila – tišinu.

Topli, lenji, letnji dan počinje.

Objavljeno pod Poruke Licne Prirode | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Iz knjige „Nikada nisam“ Vesna Dedić

„Ljubav nije restoran u kojem ti donesu ono sto narucis sa menije, a ni ti nisi izabrala onaj u kojem kuvar moze mnog toga da ti ponudi.Nije problem kada glavni kuvar nema mnogo toga da ti ponudi, vec kad sve postane bezukusno i bljutavo.“

„Ljubav je susret sa nekim ko u tebi izazove potrebu da poletis na krilima ludosti.“

Objavljeno pod razmisljanja drugih, roman | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Sedmi mesec

U julu

Tek osetiš leto

Uz zrikavce sa borova

I vrelini podnevnog sunca

U vedrim, toplim jutrima

I mirnim, tihim julskim noćima

Uz penušavo vino

Na cvetnoj terasi

Ili na plaži lokalne reke

To si ti

U punoj svojoj snazi

Unutrašnjeg bezbrižnog deteta

Koračaš smelo, sigurno i pravo

Sedmi mesec ti daje simboliku godine

Živi ga

Raduj mu se

Opiši ga

Objavljeno pod pesme, Poruke Licne Prirode | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Najduži dan, najkraća noć

Kažu da, kada u danu koji traje duže od ostalih

Poželiš želju, svakim delićem svoje duše,

Želja se ukovitla u kratku noć

I u narednom periodom

Ispliva na površinu

Nečijih usana.

U junskom suncu,

Kiši ili oblaku,

Ponese energiju vila, čarobnjaka i sveukupnih alhemičara,

Ikada izmišljenih bajki, legendi i priča,

I belim linijama, tragova aviona,

Na nebu ispiše znak.

Tad se želja ispuni.

Objavljeno pod pesme, Poruke Licne Prirode | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

„Оsеtiš li u sebi plamen, trči, jer nikad ne znaš kad će se on ugasiti i ostaviti te u mraku“ M.Pavić

U šetnji kraj reke.

U smiraju noći.

Uz prvi prolećni sladoled.

Uz miris, crvenih trešnji.

U činiji punoj jagoda.

U čaši belog vina.

Uz iznenadni prolećni pljusak.

U notama najlepših pesama.

U crno beloj fotografiji.

U porukama dragih ljudi.

Svih tih proslava rođendana, slavlja i momentima sreće.

Čudni su svi ti momenti bez tebe…

Objavljeno pod pesme, Poruke Licne Prirode | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | 2 komentara

Ti

Ti

Koji prvo pustiš mene da izaberem mesto na plaži

I naručuješ za mene hladni nes, sa više vode a manje mleka, bez pitanja.

Ti,

Koji mi mažeš leđa, ko u najintimnijoj predigri,

Smeješ se, mojoj stidljivosti i zbunjenosti,

Uživaš u mojim sakrivenim očima iza naočara.

Ti,

Koji me pokrivaš, kad mi je hladno,

Bez pitanja i odgovora.

Kao da mi čitaš misli,

Jer Ti,

Okrećeš uvek na istu stranu peškir za plažu,

Znaš gde držim glavu a gde noge.

Ti,

Koji čekaš da se istuširam,

Da namažem telo, vrat,

Pa lice,

Pa antirid oko očiju,

Pa ruke,

Pa stopala,

Strpljivo.

Polako i nežno,

Pitaš ‘oću skoro…

Jer i Ti bi samo da se tušneš.

Ti, koji znaš,

Koje vino pijem u proleće i leto,

A koje zimi i u jesen.

Koji puštaš moju najdražu pesmu do daske,

Bez putanja i komentara,

I koji, ujutro čutiš,

Pre mog prvog srka kafe,

Samo klimneš glavom za dobro jutro.

Ti koji znaš,

Šta mi znače,

Neseseri, knjige, olovke i mirišljave sveće,

Koji šapućeš dok gledamo film on line, jer znaš

da se uživim u film i ne trepćem dok gledam Kijanu Rivsa u „Gorkom novembru“ ili „Notig Hil“ po nekoliko puta

Ti,

Koji se pronađeš u ovim mojim pesmama,

Pa se smeješ, mojim detaljnim opisima i toj mojoj, ženskoj, rakovskoj prirodi.

Ti, koji čitaš horoskop naglas, uz svoje komentare,

Karikiraš proročice kao ne verujući u ljubav,

Kao i ja,

Držiš moju ruku dok plačem ili se bojim grmljavine.

Ti, koji ,kao i ja,

Pričaš sa mojim psom, kao sa osobom, pitajući i odgovarajući u isto vreme.

Ti, koji postojiš,

U ovoj mojoj pesmi.

Ti…

gde si?

Objavljeno pod pesme, Poruke Licne Prirode | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Iz knjige „Čovek po imenu Uve“ Fredrik Bakman

“Smrt je čudna stvar.Ljudi prožive čitave živote kao da ona ne postoji, pa ipak ona veći deo vremena predstavlja jedan od najvažnijih razloga za življenje.Neki od nas s vremenom postanu toliko svesni nje da živimo snažnije, tvrdoglavije, halapljivije.Nekima je potrebno njeno stalno prisustvo da bi uvideli šta je njena suprotnost.Drugi bivaju toliko zaokupljeni njom da sedaju u čekaonicu mnogo pre nego što ona najavi svoh dolazak.Plašimo je se, ali se ipak najviše od svega plašimo da će ugrabiti nekog drugog, a ne nas.Jer najveći strah u smrti je da će nas zaobići.I ostaviti nas same.”

Objavljeno pod razmisljanja drugih | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar