Mir i priroda

To je taj prioritet.

Mir i priroda.

Tišina i svež vazduh.

Voda sa izvora.

Ladna rakija u maloj, naprstak čašici.

I stisak ruke, hrapave i iskrene, vrednog seljanina i reči:

Lepo vas je videti ovde.

Ljudi.

Iz knjige „Ukus uspomena“ Olivera Balašević

„Možda me je baš ta komšijska naklonjenost, ta beskrajna spremnost da me ugoste mirisima i ukusima svojih domova, pretvorila u hedonistu i to popriličnog. Ne onog pompezno-gladnog kao sa slika renesansnih gozbi, već onog sentimentalnog estetu koji veruje da sreća proviri mnogo pre zalogaja – zapravo čim ga dotakne čarolija šare sa tanjira.“

Mojih ruku delo

Moje pesme pišem ja. Iz moje duše.

Spontano, kao da vezem.

To sam ja. Moje reči koje biram. Moj pečat.

I nikada neću koristiti veštačku inteligenciju da izrazim osećanja, želje ili da oblikujem misao.

Kao što su moje fotografije. Bez foto šopa, bez ulepšavanja.

Moje terase. Mog cveća.

Mojih ruku delo.

Morski snovi

Sanjaš, a zapravo si budna. Dišeš i upijaš mirise. Sklapaš oči i brzo ih otvaraš. Ne veruješ. More ti se osmehuje.

Leti, nakon kiše

Leti, nakon kiše…

mirišu intenzivno zelena polja, duboke guste šume.

Lakše se diše, leti nakon kiše.

Iz knjige „Karota“ Darko Tuševljaković

„Reći ću ti samo još ovo. Nista sto se ovdje desilo ne treba da te cuditi. Ono sto si otisao traziti u Zadar, to se ne nalazu na povrsini, na ulicama i trgovima, ili na licima ljudi koje si tamo sreo. To se nalazi ispod povrsine, u mraku. I to si pronasao ovdje, gdje je mrak gušći nego na drugim mjestima. Pogledao si u sebe, a ne oko sebe. Nisi pronasao ono sto je izgubljeno, nego ono sto je sakriveno.“

Iz knjige „Priznanje“ Miodrag Majić

„Opametimo se tek kada postane kasno. Tek kada sve nepovratno prođe, shvatimo kako je trebalo postupiti, otkrijemo prave reči, mudrije postupke i nedostajuća iskustva. Dok se stvari dešavaju, vode nas neumoljivi povoci sudbine. Ne hajući za naša htenja i ciljeve, drobi nas kob.“

Iz knjige „Žena koju sam voleo više od svih“ Vesna Dedić

„Kada se neki trenuci ne ponove i secanja na taj jedan jedini put izblede, postanu dragocenosti za koje prosto ne verujes da si ih ikada imao.“

Juni, moj mesec

Stižem.

Sve stižem u magli proteklih meseci.

Kao da ja nisam ja, već moje telo ide od tačke a do tačke b, a moj um, moja aura, moja duša treperi.

Niže se iza oblaka, preko plavog meseca do zvezda, do sunca.

I uvek ću voleti ovaj moj mesec, koji miriše najlepše.

Na leto.

Na maline.

Na šumu.

Na prosecco.

Na more.

Na zagrljaje.

Uprkos svemu, ili što bi Krleža rekao usprskos svijetu.

Uvek je trenutak

Kažu, u životu treba ići instiktom, dušom i srcem.

Šta ti duša ište, radi, šetaj, osmehni se i kad kažu, nije trenutak!

Uvek je trenutak. Jer prođe. Nestane.

Uzmi i daj, daj sve, kao da sutra ne postoji.

Budi svoj pobednik dana!