Rampa

Procvetala orhideja na mojoj terasi

Postoje planovi i želje.

Ali i granice.

I prepreke.

Da je iko na ovome svetu pomislio da će mu ova 2020.ovako izgledati, da li bi pokušao nešto da promeni?

Da li bi na vreme zagrlio, poljubio, objasnio, doneo, odneo?

Da li bi sredio terasu?

Napravio zalihe vina, sira i maslina?

Iznajmio kuću na moru i gledao u pučinu dok su drugi u karantinu?

Voleo više? Voleo jače?

Objavljeno pod pesme, Poruke Licne Prirode | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Šta sam, između ostalog, zaključila u izolaciji

Voždovačke ruže, u prolazu

Krevet je najbolji prijatelj.

Pas najverniji.

Knjiga najiskreniji.

Yoga je smisao.

I još…

Nije važno da imaš frizuru, važno je da ti je kosa čista.

Bitno je imati udobnu pidžamu.

Kreme za ruke su najbolje prijateljice.

Pogledaj zidove stana i saznaćeš sve o osobi koja tu živi. Uredi svoj dom po svom instiktu, želji i interesovanju. To si ti. Tvoj svet.

Ljudi su se često pravdali na nedostatak vremena. Oni koji se nisu javili pre izolacije, neće ni u vreme iste.

Ne veruj internetu. Posmatraj sve kao zabavu. Čak i da ima istine, ona ima dva lica.

Šta me je naučila izolacija?

Naučila me je da kreativno i praktično primenim u spremanju hrane, kolača, torti, kafa i čajeva.

Da sređen orman zaista znači sređene misli.

Da slušam ljude dok pričaju. Ne treba ti pitanja. Sam ćeš dobiti odgovore na nepostavljena pitanja. Samo slušaj.

Da oni namrgođeni kojima smeta prevoz, vreme, kiša, sunce, sneg, buka, tišina…isto imaju zamerke, na iste gotovo stvari, i u izolaciji.

Da pravdanje, ljutnja ili ljubav nisu uvek usmereni sa sagovornika na vas, već često, na njih same. Ne pravdaju se oni nama, već sebi.

Prati sebe. Zapisuj. Oslušni telo. Ugodi. Odmori. Napravi plan. Odgodi kad ti ne ide. Zahvali se sebi kad uspeš. Nagradi se. Nauči da živiš svoj život, za sebe.

Naučila me je, izolacija i da koristim sve šolje iz ormana. Čaše. Najlepše tanjire. Da ugodim sebi, serviram uvek lepo. Uživam u trenutku. Da se razmazim.

Da samo, prsohvat cimeta u kafi, čini od nje fantaziju.

Da je mnogo lepo kada vidiš raskoš i cvetanje biljke koju sam posadiš.

Da rad od kuće pospešuje rad mnogo više. Da se dokažeš. Da daš sebe. Ukoliko voliš posao koji radiš. Dakle, radi posao koji voliš.

Da možeš da piješ kafu i radiš. Ili slušaš muziku i radiš. ( zašto u kancelarijama često nema muzike?) Da mnogo više pijem vodu dok radim od kuće!

Da sam sama sebi divna jedna osoba za društvo, jer mi nije nikada dosadno, ne napušta me inspiracija i moj dečiji optimizam.

Da mi je proleće omiljeno godišnje doba, a cvet ruža.

I da, sladoled od plazme je čista fantazija ukusa.

Taste of God.

🙂

Objavljeno pod Poruke Licne Prirode | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Život u rukama

Mojih ruku delo, inspiracija more

Kad stvaram rukama osećam život u njima.

Bilo da je to pisanje, kuvanje, farbanje ili neka moja umetnička kreacija, oseća se život.

Snaga izvire iz moje inspiracije. Osećam sebe. Svoje misli. Mišiće. Moždane vijuge.

Pesma kao flesh film. Kao uhvaćen trenutak. Kao oni momenti koje pamtimo ceo život.

Kolač, neko jelo, pogača ili torta kao ukrasni papir. Kreacija naše mašte, bez obzira na recept. U svima ima više nas nego što mislimo. Zalogaj mašte.

Oblik jedne stvari pretočim u drugi, čini mi se, tom drugom bojom. Obojim svet četkom ili sunđerom. Obojim tom bojom dan.

Kao mala kuća iz recikliranog materijala, nastala umetnička kreacija traži radoznale poglede i mami osmeh.

Sve one imaju svoju priču iz mojih ruku.

Život su ruke.

Objavljeno pod Poruke Licne Prirode | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Iz knjige “ Dok još nismo bile vaše“ Liza Vingejt

„Složenim i teškim pitanjem…ne postoji jednostavan odgovor…“

„Osluškujemo kako korito čamca pljeska po zapenjenim talasima, uzdižući se i padajući, kako motorčić bruji. Svaki put njegov glas odmiče malo dalje. U daljini, tegljači se oglašavaju sirenama za maglu. Čuje se pištaljka nekog vođa palube. Kevče neko kuče.

Noć obavija tišina.“

Objavljeno pod razmisljanja drugih | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

Crtice života… Kažu, ko se čuva i anđeo ga čuva

Anđeo koji svira, detalj koji krasi cveće na terasi

Sećam se, negde s početka ove godine ( godine pacova, o kakva ironija!) snimaka iz Kine kada ukucavaju vrata na ulazima stanova, sablasno prazne ulice i onaj čuveni snimak, sa pijace živih životinja…

Kolege, kao i prijatelji, italijani, pričaju mi o svojim iskustvima s kraja februara, koje prenosim svojima u Srbiji i svi me gledaju kao da prepričavam film…

Negde krajem februara, počinjem da nosim rukavice u prevozu i maramu na nosu i ustima…

Odlučujem da ne idem više na kafu u lokalni kafić…

Par dana kasnije, insistirala sam da moj tata više ne ide u prodavnice, poštu, pijacu… da može eto, da prošeta psa…

Nekako ubrzano razmišljam…

Kupujem zalihe. Brašna, soli, šećera, ulja, rezanaca, supa u kesicama, toalet potrepština, sapuna, papira, sredstva za dezinfekciju, sirćeta, limuna…

Počinjem da izbegavam pun gradski prevoz, idem više peške…

Završavam sve u banci, plaćam preostale račune…

Vraćam karte za koncerte koji će biti odloženi… Raspremam radni sto i fioke, pitaju me, jel to idem na duži odmor…

Počinjem da radim od kuće.

A niko još ništa ne objavljuje u mojoj zemlji…

Čekam…

Oko 20. Marta počinje neka vrsta histerije oko mene.

Ja čekalica, kao neki veliki mag, posmatram ljude u panici, u redovima, u haosu.

Ispijam kafu na terasi. Zalivam cveće. Ali, osećam strah. Od nepoznatog, bolesti, neizvesnosti. Često plačem uz vesti iz Italije. Bez reči. Nema.

Zovu me prijatelji, kažu, za sve si bila u pravu.

Samo sam vaspitana da planiram. Da gledam unapred. Da budem obazriva.

Da posmatram i obraćam pažnju na sitnice.

Šta je? Strah? Zrelost? Ili ljubav prema životu?

Ne znam.

Samo molim često onog mog anđela čuvara, da što više ljudi ostane zdravo, dobro, sigurno i smireno.

Život je, kao krila anđela, a mi trup. Kako on zamahne krilima tako mi živimo, letimo ili padamo.

#ostanikodkuce

#staysafe

#iorestoacasa

Objavljeno pod Poruke Licne Prirode | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Iz knjige “ Svi su u pravu“ Paolo Sorentino

Korice knjige

„Ne podnosim ništa i nikoga. Ni sebe samog. Samo jednu stvar podnosim. Nijanse.“

Objavljeno pod razmisljanja drugih | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Iz knjige “ OLIVER Trag u beskraju“ Zlatko Gall

Najopsežnija biografija legendarnog pjevača

Bez citata iz knjige, samo ću priložiti, moju omiljenu Oliverovu pesmu

„Ne dam vjetru, ne dam nikom
da te prati, s tobom diše
da se kiti tvojom slikom
tjeram vjetar, tjeram kiše

Svatko nosi svoje breme
i u srcu ljubav sklanja
podji spati, već je vrijeme
budi dobra, lijepo sanjaj

Ne dam vjetru da te dira
ne dam kiši da te kvasi
samo noć nek tiho svira
samo večer nek te krasi

Sve će zvijezde s tobom leći
pune tajnih putovanja
prije sna ti moram reći
budi dobra, lijepo sanjaj

Sve ti mogu noćas dati
sve što kriju obećanja
tiho biju noćni sati
budi dobra, lijepo sanjaj“

Objavljeno pod razmisljanja drugih | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Celodnevni blues

View from the balcony of my father’s home

I činiš sve, a ne učiniš ništa.

U trenucima panike, ne shvataš prioritete.

Tek u nekom ovakvom smiraju, ovim danima tišine, bez ljudi, bez mogućnosti da biraš korake,

Vidiš istinu.

Svi smo mi deo istorije u ovoj gorkoj godini, bez obzira na boju kože, obrazovanje i pol.

Pišemo parče po parče roman trenutaka, svojim životima u izolaciji, brizi, opreznošću i jednostavno, ne čineći ništa.

Filozofski koraci za spas planete – ne čini ništa, vratiće ti se mnogo.

Objavljeno pod pesme, Poruke Licne Prirode | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Iza gorke istine, milion sitnih laži leče

Sreća u simbolu

Male velike stvari

Kao sunčan dan

I zvuk ptičica

Zeleno lišce

Miris jorgovana

I miris sveže pokošene trave

Topla kafa

I kristalna čaša za vino

Fini, mekani peškir

Jednostavna udobna majica

Ta lagana muzika koja odmara

Šapat

U gluvo prolećno jutro

Love and

Soul reset

Objavljeno pod Poruke Licne Prirode | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , ,

Prolećni osvrt, budi čovek

My balcony

Zasadi biljku

Zasadi seme bosiljka, peršuna, nane

Uspori, budi čovek

Otvori prozore

Operi prozore

Odmori, nađi u predahu radost

Operi zimsku garderobu, obuću, jakne, osuši, spakuj

Napravi spisak stvari, događaja, ljudi koji te čine srećnim

Maštaj

Budi čovek

Peglaj

Sredi ormane

Sredi fioke

Police, knjige, fotografije

Pohvali sebe.

Budi čovek

Kuvaj, napravi kolač

Stavi masku na lice

Masku na ruke

Uradi kućni pedikir

Uživaj.

Budi čovek

Pročitaj knjigu za koju nisi imao vremena

Imaj vremena za sebe, budi čovek

Slušaj muziku

Upali mirisnu sveću i sipaj čašu vina

Pogledaj film

Sredi nokte, namaži neobični lak

Piši priče, poeziju, poruke lične prirode

Otvori blog

Pitaj prijatelje kako su i po prvi put, možda, saslušaj ih do kraja

Budi strpljiv.

Budi čovek

Objavljeno pod Poruke Licne Prirode | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar