Iz knjige „Zagrli sebe i svoj zivot“ Sanja Trifunovic Hiblovic

“ Zaustavi se povremeno i porazgovaraj sa samim sobom.Podeli obaveze sa ostalima, nikako nemoj samo sebe da opteretis.

Postuj sebe, samo tako ce te drugi postovati.Pitaj, trazi, zahtevaj, niko ne moze da cita tvoje misli.“

Svaki covek je unikat.

Nadji moc u svojoj svesti, proslost gubi na snazi kad odlucis da zivis u sadasnjosti.

Postani najbolji prijatelj samoj sebi.Okruzi se onim sto te cini srecnom, vrati veru u sebe.“

Advertisements
Objavljeno pod razmisljanja drugih | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Prolećna kiša

Volim kišu kad ne moram nikuda da idem.

Ušuškana u mekanoj pidžami uz čaj,

Slušam kako dobuje po simsu

I prkosi krovnim krivinama.

Tako jaka i odlučna da pročisti vazduh i zalije žednu zemlju.

Volim, kad nakon kiše,

Svi mirisi prirode postanu intenzivniji i kao da se hvale, ko će lepše i intenzivnije mirisati.

Jabuka u cvatu,

Vitka breza,

Borovi, jelke ili mladi jorgovani.

Volim tu prolećnu kišu koja nekako uvek stiže na vreme.

Ne pravi iznenađenja kao letnja i nije dosadna, siva kao jesenja.

Najlepše se spava uz prolećnu kišu.

Prolećne kiše u narodu zovu i zdrave kiše.

Daruju snagu zasađenim životima, pomažu im u rastu i nekako, uvek iznova, bude ih iz jednoličnosti.

Samo da ne potraje, jer onda prolećna kiša više nije tako romantična kao u pesmi.

Postaje pretnja i prepreka.

Objavljeno pod pesme | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Iz knjige „Besmrtnici“ Kloi Bendžamin

„Kontrola, vodi ka slobodi.Ograničenja rađaju pokretljivost.Daj mi jedan dobar razlog zasto da ne zivis sopstveni zivot.Zivot nije samo prkosenje smrti, nego i prkosenje sebi, teznja za neprestanim menjanjem,jer sve dok se menjate, ne mozete umreti.Misli imaju krila.“

Objavljeno pod razmisljanja drugih | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Veruj u sebe, jer…

U mirisu prolećnih cvetova,

Boja koja leče srce, dušu i telo,

U nebu, toj beskrajnoj plavoj masi iznad nas,

Koja nas pomno prati kroz život i uči strpljenju, veri i ljubavi,

U rečima pisca, koji ti se obraća u knjizi, u drugom licu,

Pa pomisliš, kao da se poznajete lično,

U nekim melodijama pesama, koje, kao čuješ slučajno,

A znaš da slučajnost ne postoji,

Koje hrane tvoj ego i obnavljaju misli jednom novom energijom,

U koracima života, punih nestrpljenja, nemira i žudnji,

U ulicama bez ljudi ili trgovima punih lica, prolaznika, turista, stanovnika gradova,

Na obalama reka i mora, ostrva ili poluostrva dalekih, zelenih zemalja,

U izlozima šarenih ekponata, ili novih kolekcija modernih dizajnera,

Na vrh planina, gde vetar reže tvoje obraze, crvene od vazduha i sunca,

Tražiš.

Tražiš taj pogled koji će ti dati sve,

A neće ti reći ništa,

Koji će ti, samo jednim treptajem,

Samo jednom malom iskricom, u zenici, tih očiju,

Isprepletanim pogledima,

Ispričati, u deliću sekunde, obostrano traganje, sreću i radost,

Ushićenje,

Poruku!

Veruj u sebe, jer ja verujem u tebe.

Objavljeno pod Poruke Licne Prirode | Ostavite komentar

Iz knjige „Čekaj me na poslednjoj stranici“ koja knjiga može da izleči moje srce? Sofija Rej

„Niko ne može biti nečiji put.Valjda nismo verni partneru, nego samima sebi.

Otkrij svoje ime iz bajke

Trenuci koji su ponekad ponižavajući po samopoštovanje pružaju šansu da se promeni tačka gledišta, da se primeni nešto jednostavnije što češće prođe neopaženo i da se pokuša otkriti kakva je nečija prava ličnost pošto se skine koža ili pepeo.

Nemoj zaboraviti prošlost, ali ne dozvoli da te boli. Pretvori je u mudrost, a ne u patnju.Ne boj se budućnosti, to je ogledalo tvojih raspoloženja.“

Objavljeno pod razmisljanja drugih | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Koje je boje srce tvoje

ubijenom drvecu

Ljubili se pod krošnjama.

Šaputali tajne.

Sakrivali darove,

Ruže iza leđa,

Pisma iz vojske,

Neke daleke plave oči sa dalmatinskih riva,

Sunčeve, jake zrake,

Mirise proleća i leta,

Hladnih zima kad smo se sankali strmim beogradskim ulicama,

Vespe iz šezdesetih,

Pesme mladih srpskih pesnika sa početka devetnaestog veka.

Skrivala su ta krošnja, naše pretke,

Njihova junaštva i podvige,

Ponos i radost pobede.

Čuvala su ljubav na dlanovima nekih druženja stare Jugoslavije.

Bila slikana na platnima i fotografisana do besvesti.

A danas posečena, ubijena, bačena!

Koje boje može biti srce tvoje, ti, ili vi, koji ubiše uspomene naše?

Objavljeno pod pesme, Poruke Licne Prirode | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Iz knjige „Muška azbuka“ Mirjana Bobić Mojsilović

Nastavak…

„Od samog života, milion puta važnija je njegova interpretacija.I dopalo mi se.Zapamtio sam to. Jer, mora biti da uvek nešto dodamo:drage uspomene se, verovatno, još malo ulepšavaju, samo da bi se ponovo prizvala ta mala sreća. Prizivanje te male sreće, najbolji sport koji pametni sebi mogu da prirede. Jedino što ne može da se promeni jeste sećanje na osećanje koje smo imali u trenutku koji prizivamo iz bunara života.Eho. To su uspomene.“

Objavljeno pod razmisljanja drugih | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Dan čekanja

Ovo je taj, jedan dan.

Rani prolećni. Vedro je, vidim.

Polako se priroda budi.

Sunce zeva.

Kao da nisam spavala,

Već celu noć čekala.

Čekala uz knjigu, čaj, uz upaljenu ikeinu lampu i tišinu noći.

Čekajući dan.

Nekakav dan zaokružen crvenim.

Dan strepnje. Radosti i straha u isto vreme.

Dan detinjstva. Onih naših dugačkih haljina i malih šeširića. Čipkanih rukavica sa Vrbice.

Ljuljaški.

Improvizovanog aviona u belom fići.

Solea i Elizabeta.

Sestre, ko najbolje drugarice.

Dan ishoda.

Dan pobede.

Čekajući čvrsto držim palčeve za sreću.

Oblačim najlepšu haljinu. Šminkam se pažljivo i sporo.

Dan u kojem su bezlične i nevažne sve iritirajuće vesti, ljudi, sudbine.

Dan koji slavi pobedu nad mesecima bola, patnje i isčekivanja.

Ima svetla na kraju tunela!

Dan ljubavi i osmeha.

Dan dobrih vesti!

Odlazim u život da dočekam dan!

Prospi vodu za mnom, kad krenem, za sreću!

Hvala!

Objavljeno pod Poruke Licne Prirode | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Iz knjige “ Beogradski trio“ Goran Marković

„Pomoć je reč sa više značenja

Ljubav je tek vrsta jezika kože, a seks samo stvar terminologije

Žena uvek piše najbolja ljubavna pisma čoveku kojeg izdaje

Misli su dela“

Objavljeno pod razmisljanja drugih | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Iz knjige „Sitnice koje život znače“ Lorenzo Marone

„Krhkim dušama, koje vole ne voleći sebe.

Celog života veruješ da će se jednog dana dogoditi ono čemu se nadaš, osim ako na vreme ne shvatiš da život nije tako romantičan kao što si mislio.Istini za volju, snovi umeju i da pokucaju na vrata, ali samo onima koji se potrude da ih prizovu. U suprotnom budi siguran da ćeš večeri provoditi sam.

Volim one koji se svakog dana trude da budu srećni.“

Objavljeno pod razmisljanja drugih | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar