Umoran si i star.
Od koraka.Vremena. Rušenja. Lošeg vazduha.
Čudnih ljudi.
Stariš, ali ti ne daju da stariš gordo i dostojanstveno.
Kao Rim ili Pariz.
Ubrizgavaju ti loš botoks.
Menjaju ti kožu, kazneći te.
Počinješ da ličiš, kao grad od loše sklopljenih lego kocki.
Umivaju te sivom, betonskom vodom, skidajući ti zelenu boju parkova.
Drveće ti vezuju i seku, kao u ratno vreme.
Nemilosrdno i divlje.
Uništavaju ti dušu.
Ranjavaju srce.
Ima li ljubavi u srcu grada?
Možeš li dalje i znaš li kako, grade moj?
sandrazec 