Ranjena tajna

Ponekad pamtimo nešto što nam ne treba, što nas boli i kopa rane. Rovari po zaraslom ožiljku, otkriva novu bol.

I bez obzira na patnju, na trpeljivost i tugu;

sklupčani, kao učaureni u svojim opnama bitisanja, u ćošku razuma, nesanica i vrtlogu misli koje nas plaše;

nekako nežno, sa puno pažnje, kao tek otvorenim dlanovima, kao vrhovima prstiju, držimo dušu u rukama.

Vrelu i krvavu. Bolnu.

Ali, samo našu, tajnu.