Znaš i nisu svi odlasci isti…
Oni koji odu, odšetaju, koji ti zapravo okrenu leđa, oni odlaze na jedan način. I taj kadkad boli, ali preboliš. Jer, pojave se novi ljudi, nova lica, nove reči, dodiri, pogledi, stvaraju se nove uspomene, otvara se novi album života.
A oni drugi, oni tako nemilosrdno bolni odlasci, oni su kao rane od opekotina sa trajnim ožiljcima.
Ti odu večno. Zauvek. Za njih nema zamene.
Nema novih uspomena.
Nema novih albuma života.
Boli sve.
I ono uz njih, i ovo posle, bez njih.
I nikad ne prolazi.
sandrazec 